O autoru

Moja lična i profesionalna filozofija

 

Zaposlena sam u Osnovnoj školi „Goračići“ u Goračićima kao nastavnik engleskog jezika od januara 2014.-te godine. Diplomirala sam 2000.-te na Filološkom fakultetu u Beogradu. Iste godine na Malti sam boravila mesec  dana i završila kurs poslovnog engleskog. Dve godine kasnije položila sam stručni ispit. U toku leta 2004. I 2009. boravila sam po mesec  dana u letnjem kampu u Oksfordu u Engleskoj kao vođa grupe. To je za mene bilo korisno profesionalno iskustvo, s obzirom da sam imala priliku da vidim kako pravi Englezi predaju engleski deci kojoj to nije maternji jezik, kao i da upoznam kolege iz celog sveta i sa njima razmenim profesionalna iskustva.

Metodika nastave i inovacije u obrazovanju su me oduvek interesovale. Pošto sam želela da unapredim svoja znanja iz te oblasti, upisala sam specijalističke studije na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, gde sam 2008. Odbranila specijalistički rad na temu „Information technology in teaching English in primary education“. Odmah posle toga na međunardnoj konferencija profesora engleskog jezika na Učiteljskom fakultetu u Jagodini držala sam predavanje na temu „Video material in teaching English to young learners“, nakon čega mi je objavljen rad u zborniku radova Moravičkog okruga za nastavnike engleskog jezika. Nakon diplomiranja pohađala sam veliki broj stručnih seminara. 2010.-te završila sam Master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde sam odbranila rad na temu “The influence of task-based activities on grammar performance of young learners”.

Veliki broj ljudi u mom okruženju misli da je podučavanje dece lako i da je taj posao pogodan samo za nastavnike bez ili sa malo radnog iskustva. Jedan od razloga za takvo mišljenje leži u činjenici da su takvi đaci obično početnici i da su jezičke konstrukcije koje oni uče prilično jednostavne. I sama sam tako mislila dok nisam počela da radim u vrtiću i školi 1999. Tada sam shvatila da je rad sa decom ne samo zahtevan već i izazovan posao koji za mene predstavlja nepresušni izvor inspiracije.

U toku časa najčešće koristim interaktivni metod rada, trudim se da svu decu svakog časa uključim u skoro sve aktivnosti. Najčešće koristim rad u paru, mada s vremena na vreme koristim i grupni oblik rada. Časove pripremam da i meni budu zanimljivi i da ja u njima uživam. Najsrećnija sam kada u učionicu uđem sa 5 ideja, a izađem sa 55. Tada znam da je čas bio uspešan i da sam učenike zainteresovala da prošire svoja znanja i svoje vidike.

Smatram da su uloge nastavnika raznovrsne.  Pored uloge predavača uvek pokušavam da uključim učenike da budu aktivni učesnici u nastavi- da što više sami čitaju i koriste nova tehnička dostignuća da bi proširili i produbili svoja znanja. I ne samo to, trudim se da ih zanimljivim aktivnostima motivišem da zavole predmet. Jer ako vole to što rade, to će rediti i učiti s lakoćom. Na početku godine preuzimam ulogu dijagnostičara, gde sagledavam u kojim oblastima je učenicima neophodna dodatna pomoć i na osnovu toga planiram svoj dalji rad. Prilikom rada u paru preuzimam ulogu posmatrača, pratim kako se učenici snalaze i dajem im neophodnu podršku. Pošto sam završila obuku za Forum teatar- interaktivno pozorište za borbu protiv nasilja,  rado rešavam probleme učenika, kako lične prirode, tako i u odnosu sa vršnjacima i ostalim nastavnicima. I u ovoj školi sam pokrenula sekciju Forum teatra sa učenicima 4. razreda.

Od svih uloga najteže mi pada uloga evaluatora. Zato uvek na kraju svakog klasifikacionog perioda pitam prvo učenike za mišljenje o njihovom znanju, pa tek onda iznosim svoje mišljenje i ocenu. Ono što sam u takvim situacijama primetila je da su učenici krajnje objektivni kada im poverite ulogu evaluatora, čak, ponekad i previše samokritični.

Mirjana Marić

Advertisements

Блог на WordPress.com.

Горе ↑

%d bloggers like this: